Na Svetoga Savu

Kad ste juče, mila deco,
svi radosni bili,
čistom dušom svete pesme
ugodniku vili.

Pesme vili na njegovu
i na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda
prvom prosvetniku.

Name pade, ne znam zašto,
neka briga ljuta,
uzdan''o sam toga dana
nekoliko puta.

Seć''o sam se crna mraka
i borbe krvave,
pa sam gled''o u ikonu
Svetitelja Save.

Odvele me brižne misli
do onih krajeva
gde još ni sad srpskoj deci
srpske škole nema.

Kako je to njima teško
lutati po tami,
u tuđini, u nesvojti
videti se sami.

Blago vama, mila deco,
kojima se daje
da u svakoj dragoj školi
pribirate znanje!

Gde s jezikom mile majke
svaka vrlost budi,
gde s'' učite da budete
i Srbi i ljudi.

Štujte škole kao temelj
budućnosti prave,
srpsku školu k''o amanet
Svetitelja Save.

Blago vama iduć k znanju
po srpskome putu,
al ja plačem kad god vidim
granu otkinutu.