E, na crnoj tablici
Sad sliku imate,
Kako j kad se miševi
U kolo uhvate.

To je igra vesela,
To je igra živa
Ali to se ne vidi,
Jer to noću biva.

A zašto su veseli,
Svaki tako voljan?
Jer su vid li u šupi
Mačak leži bolan.

Lakše, lakše, miševi,
Da ne bude kvara!
Mačak leži, istina,
Ali se pretvara.

Mislio bi čovek
Kad pogleda mrak,
Da je strašno moćan,
Da je silno jak.

To bi bilo naopako
Al na sreću nije tako
Svećicu zažeži,
A mrak odmah beži!

Oj, duledu, duledu
Ovako je na ledu.
Noge kao strele,
Teraj, braco, sele!

Veselo je, veselo,
Sve se živo kreće.
Nos se malo crveni,
Al otpasti neće.

Jedan leti upravo,
Drugi malo kruži
Svako čeka pohvalu,
Ako je zasluži.

Oj, duledu, duledu,
Ovako je na ledu.
Tu je život pravi,
Dok se ne otkravi.

U pećini kralja lava
Bila slava.
Tu je bilo krasnih jela
Od sto fela.
Kraj ostalih životinja,
Beše tu i svinja.
Svinja njuška tamo - amo,
P onda reče, čujte samo.
Reče "Šta?
Zar tu nema mekinja?"

Kad ste juče, mila deco,
svi radosni bili,
čistom dušom svete pesme
ugodniku vili.

Pesme vili na njegovu
i na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda
prvom prosvetniku.

Name pade, ne znam zašto,
neka briga ljuta,
uzdan''o sam toga dana
nekoliko puta.

Seć''o sam se crna mraka
i borbe krvave,
pa sam gled''o u ikonu
Svetitelja Save.

Odvele me brižne misli
do onih krajeva
gde još ni sad srpskoj deci
srpske škole nema.

Kako je to njima teško
lutati po tami,
u tuđini, u nesvojti
videti se sami.

Blago vama, mila deco,
kojima se daje
da u svakoj dragoj školi
pribirate znanje!

Gde s jezikom mile majke
svaka vrlost budi,
gde s'' učite da budete
i Srbi i ljudi.

Štujte škole kao temelj
budućnosti prave,
srpsku školu k''o amanet
Svetitelja Save.

Blago vama iduć k znanju
po srpskome putu,
al ja plačem kad god vidim
granu otkinutu.

« PrethodnaStrana od 38 Sledeća »