Poneari

Tiho teku razne reke
Uz gradove i kraj sela,
A mutne su, krvave su,
Sobom nose mrtva tela.

Jedni leže licem gore,
Oči su im otvorene
A drugima – svejedno je
Oči dole oborene.

Oni jadni ka da šapću
Je l’ to bila Božja volja?
Oni drugi ka da kunu
Nije Božja, već đavolja!

Kad su reke moru stigle,
U more se hučno slile
Lešine se ukrstile,
U vrtlogu zagrlile.

More slano, isplakano
Dočeka ih čudnim zborom
More suza, njinih suza,
Dočeka ih sa prekorom.