Veverica

Alov! Onamo čak!
Da li je još ko lak
'vako ko ja?
Jest, da!
Čas kriv, čas prav,
čas strmoglav,
sad sam na zemlji,
sad sam na grani,
sad sam na vrhu,
ma'ni me ma'ni!
Još jedan skok, pa gle!
Hajd', ko će pre?
Ko sme?
Pa tako po vas dan,
a nikad san.
Bez krila leti vrag
čio i lak.
Dajte mi prostora,
ne treba m' odmora,
brzahno, živahno,
ovamo, onamo...
Zelena gora, zelen les,
danas je slava, pir i ples.
Svirajte ptičiji rodovi,
ševe, slavuji, kosovi
a ja ću da vam poigram,
umem pa znam,
što imam, to vam dam!
Nisam čovek, nisam ptica,
ja se zovem - veverica!
Veverica veveri,
ko će da joj zameri?
A kad lovci dođu amo,
haj'te, ptice, da begamo,
neka beži kud ko zna,
ja već znadem kud ću ja
gore, dole, pravo, krivo,
brzo, lako, čilo, živo,
pod kamenje, u korenje,
u tazbinu, u jazbinu,
kroz rupicu u kućicu,
tu se malo smirim
pa kroz prozor virim,
lovci traže: "Gdi je, gdi je
taj kumašin naš?"
Naći ćeš me, kako nije,
naći ćeš me baš!

Podelite vaše misli sa nama

Nema komentara!

 




  Unesite tekst sa slike