Znate, deco, zašto sam
Tako lak i prav,
Znate l zašt sam uvek
Veso, čio, zdrav?
Zašt i u starosti
Ja izgledam mlad?
Ja ne jedem više
Neg što iste glad.
Ja ne jedem jelo
Ni hladno ni vrelo
Prsa pupčim, širom,
A ne stežem telo.
Ja ne volim sobna
Ni kavezna mraka,
Već sveža vazduha
I čistoga zraka.
Rano ležem, neću
Noću da zazjavam
I nikad me sunce nije
Zateklo da spavam.
Otvoriše kutijicu
Janjica i Nata,
Koju im je sa vašara
Sinoć dono tata.
Iz kutije iskočio
Čupoglavac mali.
Pa je stao, ko da pita
No! Što ste me zvali?
"Zvali smo te da nam pevaš."
Htede reći Jana,
Htede reći, al ne može
Od teška smejanja.
A Nata bi rado rekla
"Ja te nisam zala!"
Al od straha stisla joj se
Ta ustašca mala.
Po dvorištu ćuran šeće,
vazdan pućka i blebeće,
glavom vije, širi rep,
misli: Bože, al' sam lep!
Sve se širi, sve se meri,
kinđuri se, kočoperi,
ali jedno
zlo ga jedi,
što ga niko,
al' baš niko,
i ne gledi;
psi prolaze,
al' ne haju,
neće da ga
ni zalaju!
Samo jedan vrabac kleti
sa tarabe dole sleti
pored ćurka naduvena
da mu natre pod nos rena!
Poče pred njim skakutati
pa mu poče cvrkutati
"Zalud, striče, duvaš, devaš,
ne izduva čega nemaš!
Lepši soko nego vrana,
lepši paun od ćurana!"
Razljuti se ćuran ludi
pa još više širi grudi,
poče krestom klimatati,
kril'ma biti, ziparati!
A vrabac se samo smije
pa mu veli ko i prije
"Lepši soko nego vrana,
lepši paun od ćurana!"
A naš ćuran šta da radi?
Sve se većma goropadi,
p' onda ode da ne gledi
toga vrapca što ga jedi.
Opet pućka i blebeće,
digne glavu pa se šeće
sve se širi, sve se meri,
kinđuri se, kočoperi,
al' badava,
jer ga svako ismejava.
A što rek'o vrabac čili,
već su i psi naučili
pa sad laju sa svih strana
"Lepši paun od ćurana!"
Nisam dete, nisam djak,
Al sam ipak veseljak.
Vidli ste me po sto puta
Al nikad zabrinuta.
Ne znam šta su brige, bolje,
Ja sam uvek dobre volje.
Rado sam kod ljudi,
Vesele sam ćudi.
Ne znam pevat bas na note
Da se topiš od milote,
Ali pevam brzo, lako,
Sad ovako,
Sad onako.
I ko lasta kad cvrgukne,
I ko slavuj kad promukne,
I ko kos,
Al kroz nos
I ko čorba kad se srče,
I ko vrata kad zacvrče,
I ko točak kad zaškripi,
I ko lonac kad prekipi.
Vragolan sam od glave do pete,
Te da mi se siti nasmejete.
Imam dara
Za pudara,
Al me ljudi neće,
Tu sam loše sreće,
Nadju kakva starca lenja,
Što se tuda giga, genja,
Al zagrabi deo
Ja bih groždje samo jeo,
Prodavat ga ne bih hteo,
Tako mi poštenja!
Skoro ćete berbu brati,
Bi' l i mene hteli zvati?
Evo, reč bih svoju zado
Da bih došo vrlo rado
Da pokažem sve što znam.
Zovnite me, da te, da te !
Jer ako me ne zovete,
Doći ću i sam!
Da me metne ko za kralja,
Ja bih znao kako valja,
Jagoda bih dosta imo -
Drugi porez ne bih primo.
Pa kad mi je rodjendan,
Sve bih pozvo u moj stan,
Sva bi deca došla amo,
Da se svojski poigramo.
Mesto novca od papira,
Skovao bih sto talira,
Kupio bih sedam četa
Od olova, od drveta.
Nikad ne bi bilo posta,
Ručali bi svega dosta,
Lokumica svakog sveca,
Mesto hleba - sve pereca.
Kupio bih našoj maji
Prsten što se noću sjaji,
Našem ocu lulu stivu,
I Milevi lutku živu.
A pred Vašu ja bih stao,
Bukvicu mu očitao,
Da mi odsad dade mira,
Mene kralja da ne dira!
