Odmora je bilo,
hvala Bogu, dosta,
i od kožne lopte
samo vuna osta.
Loptu, čigru ma'ni,
zmaj i strelu baci,
kupite se opet
oko škole, đaci.
Znam da ćete biti
i vredni i orni.
A kako i ne bi,
ovako odmorni!
Daje se na znanje: mi smo glumci novi, --
Naše poduzeće Bog nek blagoslovi!
Pozorište naše ima šest drugova, --
(Upravo j'' arena, -- jer nemamo krova).
Noću treba spavat'', -- zato s'' igra danju.
Danas ćemo, čujte, predstavljat'' "Kir-Janju"
Publike nam treba, zato je zovemo,
A mi ćemo s'' trudit'', da je nasmejemo.
Muzika će svirat'' sve što god se seti,
Devojčice smeju i lutke poneti.
Pa sad ko je željan gledat'' pozorišta,
Nek izvoli doći, -- ne plaća se ništa.
Al'' baš ako hoće kogod što da plati,
Mi ćemo to slepom deda-Gavri dati.
Danaske se tek izleglo
pa na ljuske svoje stalo
gledaju se radoznalo
jedna drugoj ogledalo.
Pa i jedna ka i druga
cvrkućući nešto tepa
"He, ako sam i ja taka,
baš sam lepa!"
Uzo deda svog unuka,
Metno ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Što je negda bilo.
Pevao mu srpsku slavu
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče
Da gusle celiva.
Dete gusle celivalo,
Onda pita živo
"Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celivo?"
"Ti ne shvataš, Srpče malo,
Mi stariji znamo
Kad odrasteš, kad razmisliš,
Kazće ti se samo!"
Sedi deda, a na krilu
unuka mu mala Jela
pa ga pita: -Je li, deda,
što je tvoja kosa bela?
Osmehnu se deda stari:
- Čuj, unuko moja mila,
prao sam je šeset leta
pa je stoga pobelila.
