Bako, stara bako - babuščice mila
Jesi l'' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l'' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l'' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l'' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l'' i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka?"
Je l'' i tebi kogod kadgod ''vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao?
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?
Hoću l'' i ja, bako, ostareti tako?
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne može živeti doveka?
DETE
Leptiriću, šareniću,
Hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
Omiriši samo.
LEPTIR
Ja bih došo, al se bojim
Kakve igle klete
Stisnućeš me, probošćeš me,
Onda, zbogom svete!
DETE
Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
Kolko imaš noga.
LEPTIR
E, pa to ti mogu kazat
I izdalje malko
Leptir ima šest nožica,
A sad zbogom, ranko!
Kad ujutro zvono zvoni
Hajte, djaci vreme je školi!
Mali Djoka suze roni,
Mali Djoka majku moli
"U školu bih, majko mila,
Svi su drugi otrčali!"
A majka mu lepo zbori
"Nemoj sine, još si mali!"
Al badava, Djoka moli,
Male svoje ruke širi,
želja mu je školu videt,
makar samo da zaviri.
A majka se tiho smeši:
"E pa dobro, a ti hodi!"
Od radosti Djoka skače,
U školu ga mati vodi.
Puna je škola dobrih djaka,
A Djoka se javlja svima,
Učitelju ruku ljubi
Učitelj ga lepo prima.
Sad u školu ide Djoka,
A u školi samo sedi,
Samo sluša, samo pazi,
Samo motri, samo gledi.
Nema table ni pisaljke
Još je mali za te stvari
Oko njega pravi djaci
A on samo poletari.
Pa u sebi jednak misli
Dal će skoro Bog mu dati
Da poraste, pa da počne
čitat, pisat, računati!
Koji ima dobra druga,
ne boji se očajanja
podeljena tuga
upola je manja;
podeljena sreća
dva puta je veća.
"Dobro veče, susedice!
Uh, ala sam žedan!
Bil mi dala malo vode,
Samo gutljaj jedan?"
"Hoću, hoću, drage volje,
Voda nije skupa.
Kad si žedan, evo ti je,
Evo cela ćupa."
"Hvala, hvala, susedice!
E, baš se razblaži.
Kad vam od nas nešto zatreba,
Samo meni kaži."
