Četir' lepe male mačke
imao sam prošle zime
posmatrajuć' njine ćudi
dadoh svakoj zgodno ime.
Jednu nazvah Mazulina,
drugu nazvah Teša preda,
trećoj rekoh Mišisava,
a četvrtoj Brzojeda.
Nađikaše moje mačke male,
i sad zbilja postade od šale.
Mazulina, ta se samo mazi,
sa stolice nikad ne silazi.
Teta preda postala je prelja,
samo prede, nema drugih želja.
Mišisava, - velika joj hvala,
miševima već je dodijala.
Brzojeda, to je hala prava,
žderala bi i onda kad spava.
Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il ptica
Lastavica?
Skidaj naočari
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja,
Da li valja?
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige.
Ne možes ga u carevoj
Naći štali,
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.
Da ga pospe suvim zlatom,
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.
Ako imaš, jede seno,
Zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti,
Taj ne može ostariti.
Što ga duže teraš, kume,
Sve je mladji,
Pa de sad mu
Para nadji!
A što pitaš hoće l moći
Kakav jendek da preskoči.
Jendek, jendek, kakav jendek?
Taj se nije još rodio,
Koj on nije preskočio,
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.
Ja ga jašem bez sedla,
Sedlasta mu ledja,
Za pasoš ga ne pitaj,
Jer to njega vredja.
Idi, kume, idi, idi,
Još me pitaš kako vidi
To je da se pripoveda
Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noci,
Takve su mu oči.
A što pitaš, moj prijane,
Ima l mane,
Ta zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane,
Takvi konji nisu za nas,
Za Cigane.
A brzina kakva mu je?
Malko je brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže,
Pljusak brzo, a on brže
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije,
- Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
Rep.
Naša čigra
Lepo igra,
Sitno veze,
Pravo stoji,
Jer se boji.
U nje nije
Božja duša,
Ona samo
Bič naš sluša.
Al mi deca
Bolje znamo,
Jer mi biča
Ne trebamo
Naša duša
Reči sluša
Recite nam
To je zdravo,
Ići ćemo
Uvek lepo,
Stajaćemo
Uvek pravo.
Šta radite, gospodjice,
Smemo li da znamo?
"Ah, molim vas, manite nas,
Vi te da čitamo."
A zar vi već čitat znate?
"Ma sa koje strane."
A idel vam to baš lako?
"Pa, kao i lane."
E, da čujem šta čitate
Lepo i valjano.
"Ja ne mogu glasno čitat,
Samo polagano."
Ali vaša cica, kanda,
Iz ruke vam skače
"Kakva cica, - ta zaboga,
To je moje djače."
Kad je djače, što mauče?
"A šta se vas tiče!
Moje djače ne mauče."
Da šta radi?" Sriče."
Čudni su to pilići,
Odmah prvih dana
Od majke se razidju
Na desetak strana.
Ne mogu da ostanu
U dvorištu svome,
Svako teži nekuda
Svetu širokome.
Traže nešto, kljucaju,
Nikad se ne smire,
Sve se njima dopada,
Pa svugde zavire.
Kao da ih daleke
Prostorije zovu,
Svako bi da otkrije,
Ameriku novu.
Majka im se namuči
I promukne, brale,
Dok prikupi u jato
Te Kolumbe male.
