Malena sam

Malena sam... i ptica je mala
što se nebom u svet zavitlala.
Lako j' ptici, ptica ima krila,
aoj, krila, kad bi moja bila!
Pa da pr'nem po srpskome svetu,
ne po rosi ni mirisnom cvetu,
već po zemljam" što se srpske zvale,
gde god nađem Srpkinjice male
da im padnem na te grudi bele,
da im kažem: "Blago tebi, sele,
blago tebi koja imaš majke,
imaš majke, imaš i babajke!"

Malena sam... i cveće je malo
što je svojom dušom mirisalo.
Lako j' cveću kad mirisat" znade
pa izlije sa srdašca jade!
Da sam cvetak, kao što sam mala,
ja bih srpskom svetu mirisala.
Pa bi došle Srpkinjice mile,
mnome bi se lepo okitile,
met'le bi me za te grudi bele,
a miris bi govorio: "Sele,
blago tebi koja imaš majke,
imaš majke, imaš i babajke!"

Malena sam... i zvezda je mala
što se tamo gore zasijala.
Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja,
a ja imam samo uzdisaja!
Da sam zvezda, kao što sam mala,
na srpskom bih nebu zasijala,
izišle bi Srpkinjice male
pa bi zvezdu željno pogledale,
a zvezda bi govorila sjajem,
dičnim sjajem, srpskim uzdisajem:
"Blago tebi koja imaš majke,
imaš majke, imaš i babajke!"

Al' siroče hude moje sreće!
Nit' sam zvezda, ni ptica, ni cveće.
Srpkinja sam s dična Srbobrana,
dična grada još dičnijih rana!

Kad se setim gde sam se rodila,
kad se setim, tad mi niču krila,
kad se setim", ne treba mi više,
tad mi srce kao cvet miriše
kad spomenem dičnu Srbadiju,
tad se dižem više zvezda sviju,
više zvezda do Boga miloga,
pa ga molim, a rad srpstva svoga,
da ga čuva, vesela mu majka,
Srpstvo j' meni majka i babajka!