O mišu

Reduša je nešto vrlo ljuta -
Bežite jos s puta!
Više, praska, psuje, kara
I ovako progovara:
¨Eto, vi''iš,
Taj prokleti miš!
Evo opet nove štete,
Glete, glete!
Ta to je strahota
Od tog malog skota!
Gde oseti malo jela,
Hladna, brela,
Taki skoči
Da s'' osmoči:
Pečenice
Zaštipkuje,
Kobasice
Desetkuje.
Pa kol''ko je mali,
Zaklopče strovali,
Progrize mi vreće,
Pojede mi sveće,
Po ormanu šeta,
Brava mu ne smeta,
Na kačici rupu stvori -
A nikad se ne umori.
Al'' počekaj malo,
Sad mi j'' na um palo:
"Ne bojiš se vike,
Ne bojiš se psovke,
A da vidim hoćeš li se
Bojat mišolovke!¨
Ko na laki krili''
Do dućana zađe,
pa za časak tili
Mišolovku nađe.
Trči kući bez obzira,
U nju tura parče sira,
Pa se smeje vraškoj spravi;
Usred sobe na zemlju je stavi
I vrata zabravi.
Al'' evo ti miše
Da sir omiriše,
Već mu čudno
Zazubica raste,
Brci mu se smeše -
Sad će da s'' omaste!
Uši ćuli, kuša sreću,
Pa premišlja: Hoću! Neću!
Hoću, neću - hoću!
To je bilo noću.
Svaka duša spava -
Sad je zgoda prava.
Pa se zguri,
Pa zažmuri,
Glavu turi
Da pojuri
Kroz te žice
Nesrećnice.
A kad stiže
Siru bliže,
Od miline sav se stopi -
A klopka se sklopi!
¨Jao, jao, jao!
Sada sam propao!¨
Pođe desno - nema kuda,
Pođe levo - žica j'' svuda,
Levo, desno, svud je žica,
Svud je žica, nesrećnica!
Tu je plako, tu je ciko,
Al'' mu pomoć ne da niko.
A kad jutro svanu,
Otvori se soba
I reduša na belom dlanu
Vide svoga roba.
Pa mu veli: ¨A gle, mijo,
Gde si se ti sakrio?
A da nisi tako lakom bio,
Još ne bi dolijo!¨