"Neću ovo mleko,
Mali maza reko,
Molim ono drugo,
jerbo je daleko."
Mali Vlajko, slika nova
Al' prilika stara
Hoće da ga poštujemo
Radi naočara.
A mi ćemo, jel'te, braćo
Nasmejat se malko
Reći čemo, nisi Vlajko
Već pravi budalko.
Ne štuju se naočari
Ni u starih ljudi
Već se stuju starost njina
I pošteni trudi.
Njine žrtve, njine muke
Njino pouzdanje
Njihov razum, njino srce
Iskustvo i znanje.
Tebi stoje naočari
Ko kalpak na jarcu,
Ili kao zlatni lanac
Na sivom magarcu.
Ako činiš malo
i ne možeš više,
mnogo ti se piše.
Ako činiš mnogo,
a mogo bi više,
malo ti se piše.
Ima dete u selu,
ime mu je Laza,
Al ga zovu drukčije
Materina maza.
Kada sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu Ustani!
Njega boli glava".
Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva
"Jao, jao, pomagaj
Izaće mi creva!"
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se riba najede,
Tad ga "boli tiba".
Pa ga zato ne zovu
Po imenu Laza,
Već jadno, žalosno
Materina maza!
Labudići mali
još ne mogu znati
koliko im vredi
njina dobra mati.
Ona brigu brine,
bdi o njima svima.
Kraj sebe ih vodi,
na ledja ih prima.
Noću ih pokriva
perjem svojih krila,
da joj ne ozebe
porodica mila.
Kad ih kogod dirne,
ne zna šta je šala,
te za njih bi mati
glavu svoju dala.
Materina ljubav
nije prazna bajka.
Vi bar, deco, premišljajte
šta vam vredi majka.
