Ovo vam je braca Nika!
Pogled mu je namršten
Kao u vojnika.
Na glavi mu šeširina
Ko u generala.
O ramenu visi mu
Trumbetica mala.
I bio bi braca Nika
Svakoj vojsci dika,
Samo, srce nije mu
Kao u vojnika.
Jer kakav je junak,
Kakvo mi je srce to,
Da ko vikne "Evo miša!"
On bi pobego.
Što je mnogo, baš je mnogo
Ja sam većem iznemogo
Hajde, Mura, štap preskači
Bacim piljak, moraš naći
Hajde Mura, malo človi
Hajde, Mura, zeca lovi
Odem kuda, gazda pita
Kud se Mura vazdan skita
Kad mu dođe, on me gruva
Šibe, Mura, pun si buva
Ako ćutim: Zašt' ne laje
Ako lajem: Šta je? šta je?
Danju zebem il' se parim
Noću moram da stražarim
S mačkom moram da se svađam
Deci moram da ugađam
A kad dođeda se jede
Svi za puno sofrom sede
Tu se peva, tu se gosti
Meni bace dve-tei kosti
Legnem malo da prodremam
Jest, ni onda mira nemam
Tu je trka od čeljadi
Tu su muve, tu obadi
Makar lego potrbuške
Sviraju mi oko njuške
Ni za časak ne smem leći
To je baš kereći.
Selo mi je nisko, malo
To j' njegova stvar
A ja sam mu čuvar
Noćni mu stražar
Niko ne sme prići
Blizu selu mom
Tu ja stražu čuvam
S mojom Žutijom
Kad je celo selo
U najslađem snu
Onda u rog dunem
Da je ponoć tu
Iz fenjera kad mi
Sukne mali dim
Ja povičem: "Vatra"
Da ih uplašim
Nikad nisam za to
Plate molio
(A baš i da jesam, ne bih dobio)
Dosta mi je pošast
To je glavna stvar
Nije šala biti
U selu stražar
Ja i danju umem
Razvim svoju moć
Kad zapalim fenjer
Mora biti noć
Kad Žutija lane
Ja povičem: "Tat"
Pa tako mi prođe
Čitav jedan sat
Evo me, gledajte
Ja sam čuvar taj
A kad mi dodija
Onda bude kraj
Da poruši selo
Pustim Đutiju
A ja kuće skupim
Pa u kutiju.
Lutko moja, lučice,
Hajde da igramo!
Lutko moja, lučice,
Jošte danas samo!
Cipele sam izula
Majsor ih opravlja
A sutra ću u školu,
Ako Bog da zdravlja.
Ja ću sutra u školu,
Odvešće me strina
Jer ja imam, pa imam
Već sedam godina.
Lutko moja, lučice,
Što si tako mala?
Da si veća, i tebe
U školu bih dala.
Ali neka, neka te,
Ostaj malo sama
Bićeš i ti starija
Za godinu dana.
Uvek ćeš me čekati
Kod mog brata Luke
Kad se vratim iz škole,
Ti raširi ruke.
Kad te braca ispusti,
Moraš lepo dubit
Kad se vratim iz škole,
Ja ću te poljubit.
Pokašću ti pismena
Iz moga bukvara
Učiću te kako se
Srpski razgovara.
Reduša je nešto vrlo ljuta -
Bežite jos s puta!
Više, praska, psuje, kara
I ovako progovara:
¨Eto, vi''iš,
Taj prokleti miš!
Evo opet nove štete,
Glete, glete!
Ta to je strahota
Od tog malog skota!
Gde oseti malo jela,
Hladna, brela,
Taki skoči
Da s'' osmoči:
Pečenice
Zaštipkuje,
Kobasice
Desetkuje.
Pa kol''ko je mali,
Zaklopče strovali,
Progrize mi vreće,
Pojede mi sveće,
Po ormanu šeta,
Brava mu ne smeta,
Na kačici rupu stvori -
A nikad se ne umori.
Al'' počekaj malo,
Sad mi j'' na um palo:
"Ne bojiš se vike,
Ne bojiš se psovke,
A da vidim hoćeš li se
Bojat mišolovke!¨
Ko na laki krili''
Do dućana zađe,
pa za časak tili
Mišolovku nađe.
Trči kući bez obzira,
U nju tura parče sira,
Pa se smeje vraškoj spravi;
Usred sobe na zemlju je stavi
I vrata zabravi.
Al'' evo ti miše
Da sir omiriše,
Već mu čudno
Zazubica raste,
Brci mu se smeše -
Sad će da s'' omaste!
Uši ćuli, kuša sreću,
Pa premišlja: Hoću! Neću!
Hoću, neću - hoću!
To je bilo noću.
Svaka duša spava -
Sad je zgoda prava.
Pa se zguri,
Pa zažmuri,
Glavu turi
Da pojuri
Kroz te žice
Nesrećnice.
A kad stiže
Siru bliže,
Od miline sav se stopi -
A klopka se sklopi!
¨Jao, jao, jao!
Sada sam propao!¨
Pođe desno - nema kuda,
Pođe levo - žica j'' svuda,
Levo, desno, svud je žica,
Svud je žica, nesrećnica!
Tu je plako, tu je ciko,
Al'' mu pomoć ne da niko.
A kad jutro svanu,
Otvori se soba
I reduša na belom dlanu
Vide svoga roba.
Pa mu veli: ¨A gle, mijo,
Gde si se ti sakrio?
A da nisi tako lakom bio,
Još ne bi dolijo!¨
