Postali smo i trgovci
A nismo ni skupi
Ja prodajem svoju seju,
Ko će da je kupi!
Al ja ne dam nikom drugom,
Već tati il mami
A šta vredi, nek izvole
Ocenite sami.
Pčelica zujka,
Vetrić lahori,
Potok u gori
Glasno žubori.
Loza se vije
U rosi nije,
Ptičice poje
Pesmice svoje.
Šumica ista
Pomalo lista,
Sve se ponavlja:
Proleće s' javlja.
A žarko Sunce
Zlati vrhunce
Fruške nam gore
Osvetkom zore.
Zirneš li kud,
Lepota svud.
Sve se ponavlja:
Proleće s' javlja.
Tamo u travi
Zumbul se plavi:
Tu u zabavi
Vredni su mravi.
I cvrčak cvrči,
Travicom trči,
Te tako slavi
Život naravi,
Leptirak šari
Cvećem letari.
I sve što gmiže
Življe se diže.
Sve se ponavlja:
Proleće s javlja.
Gle, dece male
Gde se u gaju
U zagrljaju
Ljube i šale!
Blago toj deci -
To je proleće
Blažene sreće.
Gledaj samo, gledaj samo
Je l to šećer, mamo?
Nije šećer, čedo moje,
To je hladno, ledeno je.
Leden šećer! reče Lela.
Pa to sam ja većem jela.
Hajd u sobu, ludo mala!
I mati se nasmejala.
Kod belog Beograda
U hlađanoj Savi
Kupao se Milutin
Trećeškolac pravi
Na obali stajalo
Njegovo odelo
Bio mu je tu i fes
Lep i čist zacelo.
I u moru sinjemu
Baš kod Šibenika
Kupao se drugi đak
Kresojević Ika.
Na obali bilo mu
Ispod žbuna niska
Sve odelo i ona
Kapa Dalmatinska.
Sa visina gledala
Ptica tilatale,
Pa se ptici prohtelo
Zbijat malo šale.
Uze kapu Ikanu
Odnese je Savi
Tamo gde se kupao
Trećeškolac pravi.
A fes njegov prenese
Čak do Šibenika
Tamo gde se kupao
Kresojević Ika.
Čudio se Beograd
Pa u čudu viče:
"Naš Milutin, majčin sin
Post'o Dalmatinče"
Čudio se Šibenik,
Pa od čuda skače!
"Glete, glete, Ika naš
Posto Srbijanče"
Ali su ih ljubili
I onde i tude
Ta čudesna izmena
Razdragala ljude
Pa čak i meni za pesmu
Pridali se tema
I sad još da završim
I onda više nema
Koliko je do mora
Od hlađane Save
Toliko je od šale
Do istine prave
Na prozoru kavez stoji,
U kavezu ptica mala,
A tužna je, vrlo tužna,
Tek što nije zaplakla.
Pa je pita hraniteljka
Kad grumečak njojzi dade
"Šta je tebi ptico moja?
Izjadaj mi svoje jade!
Ti sad imaš lepu kuću,
Ja ti dajem lepo hrane,
Sad bi mogla pevat pesme
Da se ori na sve strane."
Iz kaveza ptica veli
Gledeć tamo u daljine
"Imam svega, teško meni!
I ljudi mi dobro čine
Isuviše imam svega
Što nemaju druge ptice,
Al najvećeg dobra nemam,
Nemam svoje slobodice!"
