Hvališa

Hvalio se hvališa,
Jedan dečko mali,
Da on ume jahati
Kao husar pravi.

Sto je puta pokušo
U životu svome,
Jahao je na konju,
To jest drvenome.

"Sad bi smeo posesti
i Markova Šarca",
Al kad Šarca ne ima,
on će posest jarca.

A jarac je žmirkao,
Pa je mirno zasto,
Pustio je uzjahat
Da vidi husarstvo.

Nosio je hvališu
I tamo i amo
Hvališa se osvrto
Da li ga gledamo.

A kad jarac poskoči
Baš ko parip pravi,
Naš se husar spodobi
Razjaren po travi.