Mali Jova

Mali Jova jedio se
Što je tako mali,
Popeo se na stolicu
Pa se, visok, hvali.

Jedio se malo Jova
Što nema brkova,
Nagario nausnice
"Sad sam čika Jova!"

Mali Jova silom htede
Da je čovek stari,
Pa metnuo preko nosa
Neke naočari.

Od kudelje napravio
Dugu sedu bradu,
A ogrno dedin prsluk
Da ga ne poznadu.

Pa onda reče "Poć mi dajte,
Vi, koji ste mali!"
A drugovi, kad videše,
Svi ga ismejali.

Mali Jova pokunji se
Od srama i stida,
A eto ti starog dede,
Pa mu prsluk skida

"Dole, Jovo, sa stolice,
Skidaj naočari,
Utri brke, skini bradu,
Ti još nisi stari!

Svašta ima svoje vreme,
Onda lepo liči,
Što je od Boga kome dato,
Nek se time diči!"