Učimo se, vreme nam je,
u mladosti sve se mili.
Svako seme daće ploda
kad budemo ostarili.
Propustimo i ove dane
ostaćemo duhom gnjili.
Kajanje će biti gorko
kad budemo ostarili.
Trudimo se sada biti
telom krepki, dušom čili.
To će biti i tad naše
kad budemo ostarili.
Uf, muzike gadne,
uf sramote velje!
Gledaj kako plaču,
kako se krevelje!
Pružite im ogledalo,
nek vide izreda
da l' to deci dolikuje,
kako to izgleda.
Nit ih kogod psuje
nit im čini žao.
Zašto onda plaču?
A ko bi ih znao!
Nit su gladni, žedni
nit ih štogod boli,
takve knjeze niko,
baš niko ne voli.
Od ovakvih lica
svi se živi klone.
Ovakvoj se deci
ne daju bombone.
Sunce je prešlo svoje pute
Preko neba, njiva plave,
Sad će tice da ućute,
A zvezdice da se jave.
Još je svetla ona strana,
Jošte zapad rumen krasi,
Kao spomen velikana,
Koj se smrću ne ugasi.
Pastir svoju frulu laća,
Pesma krila razavila,
Radenik se s posla vraća,
Wega grle deca mila.
Tišina se blaga lije
Po seocu našem širom,
Večer ide da pokrije
Sve umorne blagim mirom.
Gle kako je Jojka
Velika devojka!
Eno joj je ruka
Stigla do jabuka!
Na to Jojka dovikuje
Čisto malo ljuta
"Ta nisam ja velika
Ja sam podignuta!"
Jao, jao, jao! Zmaj na krušku pao,
Pak je deci žao što se poderao.
