Veče
Sunce je prešlo svoje pute
Preko neba, njiva plave,
Sad će tice da ućute,
A zvezdice da se jave.
Još je svetla ona strana,
Jošte zapad rumen krasi,
Kao spomen velikana,
Koj se smrću ne ugasi.
Pastir svoju frulu laća,
Pesma krila razavila,
Radenik se s posla vraća,
Wega grle deca mila.
Tišina se blaga lije
Po seocu našem širom,
Večer ide da pokrije
Sve umorne blagim mirom.
