Taći, taći, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doleteše ptičica,
Ljuljnuše se grana,
Otpadnuše jabuka,
Dignuše je Ana.
Taći, moja, pa moja,
Nosi deda ćeboja,
Na ćeboju ćara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa ćeboja cveta.
Taći, rode, pa rode,
Kurjak bere jagode
Kad nabere dosta,
Moliše ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A kurjak ce kaz'ti
"Kako ne bih Nasti!"
Taći, taći, malena,
Suknja ti je ćarena,
Koćuljica bela,
Kuma ti je donela
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustaćca zamedljana
Uvek nasmejana.
Taši, bela, debela
Sva su deca vesela,
Doneo im čika,
Iz šume lešnika.
Jela bi i Ljuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka
Uzvarila mleka.
Taši, taši moje luče,
Ide baba po unuče,
Iz daleka prstom pruža
Eno moja Ruža!
Taši, taši, Ružice,
Neka bride ručice,
Znaš da voli baba Jela
Kad su deca vesela.
Taši, taši, Cveto,
Moje čedo peto,
Imaš četer brate,
Svi pitaju za te.
Jedan pita Kamo je?
Drugi veli Tamo je!
Treći traži Cvetu
Po belome svetu,
A četvrti nadje milu
Na majčinom krilu.
Tiho noći, moje sunce spava;
Za glavom joj od bisera grana;
A na grani k''''o da nešto bruji
- To su pali Sićani slavuji:
Žice predu iz svilenog glasa
Otkali joj duvak do pojasa
Pokrili joj i lice i grudi
- Da se moje Sunce ne probudi.
Sad mi spavaj, Trešnjoberu!
mi odosmo na večeru,
U svatove preko!
Ideš i ti seko? -
Idem i ja s majkom tamo;
Spavaj, spavaj samo!
I odoše veće, -
a ja tu bez sveće!
Al sam loše sreće!
Bar da ne znam gdi su,
da mi barem rekli nisu,
A tako su blizu!
Pa kako su seku
Nakitili krasno;
A ja ovde samac, --
To je baš užasno!
Igraće se do ponoći,
Bog zna kad će kući doći,
Znamo mi to, znamo, --
A meni su rekli:
Spavaj, spavaj samo!
I to su mi susedi
Mene nisu zvali, --
Ala je to nevolja
Kad je čovek mali.
Pa sad već i pevaju,
a gajdaš im svira,
Čisto vidim sekicu
Kako paradira.
Znamo mi to, znamo, --
Ništa lakše nego reći:
Spavaj, spavaj samo!
To je kanda dečji glas!
Jeste, -- čujem Savu.
Sad ne mogu spavati
ni za živu glavu.
Sramota je razboritom djaku
Bojat se u mraku,
Bojati se veštice, vampira,
Čega nema, to nikog ne dira.
Al je dobro pipati po mraku
I zastati na svakom koraku.
Nije vampir što u mraku preti,
Već se može o štogod zapeti.
Zapneš, padneš, krv proliješ mlaku,
Zato budi oprezan u mraku.
Dobio je kaput nov
Pa šeta po sredi,
Kad opazi sirotinju
Ni da je pogledi.
Ko sam, ja sam misli on
Šta ja za kog marim!
Nek zavide koji dršću
U traljama starim!
Dva sirotna deteta
Stajala kraj puta,
Dva sirotna deteta,
Bez toplih kaputa.
Kad je holi kaputlija
Došo do njih blizu,
Oni su ga gledali,
Zavideli nisu.
Moj oholko, tvom kaputu
Cena zdravo bledi,
Čisto srce, bez zavisti,
Mnogo više vredi.