Videle su guske
kako ruča Laka,
pred njime je tanjir
krasnih valjušaka.
Dve se guske digle
na hajdučko delo,
a gladne su bile,
jurišaše smelo.
A šta radi Laka,
to majčino luče?
On pesnicu stiska,
al ne sme da tuče.
Smešno je bilo guskam
to junaštvo gnjilo,
pojele mu ručak,
na zdravlje im bilo!
Kad bi jelen imo krila,
to bi brza ptica bila.
Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.
Kad bi hlebac pado s neba,
svak bi imo kolko treba.
Kad bi mlekom tekla Sava,
sir bi bio za badava.
Kad bi uvek bio maj,
pećima bi bio kraj.
Kad bi Dunav bio vreo,
svak bi riblje čorbe jeo.
Kad bi... al što ne mož biti,
o tom nemoj govoriti!
Kako bi to stajalo
kad bi čovek zreo
najedared seo
na drvena hata
pa da se klimata?
Kako bi to stajalo
kad bi stari deka
napio se mleka
pa zavijen u jastučak
prespavao ručak?
Kako bi to stajalo
kad bi mesto đaka
spremala se baka
da u školu pođe
među decu dođe?
Kako bi to stajalo?
Pogodit' je vrlo lako
stajalo bi isto tako
ko što stoji Kržljaviću Ljubi
cigara u zubi!
Kako bi to stajalo,
kad bi čovek zreo
najedared seo
na drvena hata
pa da se klimata?
Kako bi to stajalo,
kad bi stari deka
napio se mleka
pa zavijen u jastučak
prespavao ručak?
Kako bi to stajalo,
kad bi mesto djaka
spremila se baka
da u školu podje,
medju decu dodje?
Kako bi to stajalo?
Pogodit je vrlo lako.
Stajalo bi isto tako
ko što stoji Kržljaviću Ljubi
cigara u zubi!
Žapčeva je žalost stara
i golema,
što na telu svom nijedne
dlake nema.
Al' jedared, posle takvih
briga mnogi',
približi se jedan pauk
dugonogi.
Sad će mu se ispuniti
želja pusta,
te pauka odmah zgrabi
pa u usta!
S obe strane noge vire
paukove,
ponosito žabac suče
brke nove.
