Nekog naučnjaka,
zaslužna štovanja,
pitali su: Kako j došo
do toliko znanja?
Odgovor im dao:
"Što god nisam znao,
to sam druge pito,
il iz knjiga čito."
Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam,
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago"
Ili ću "lane"
Ili "moje blago"
Hoću li "dušo"
Ili "moje drago"
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa
Al'' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.
Kišo, mati
Blagodati!
Padaj, padaj,
Prah utoli,
Daj života,
Gori, doli.
Kišo, mati
Blagodati!
Pokvasi mi
Cveće milo
Ne bi li jošte
Lepše bilo.
Kišo, mati
Blagodati!
I potok te
Čeka viti,
Pa će bolje
Žuboriti.
Imam pun džep šećera
Od mog kuma dar
Pa šećeru govorim
"Ja sam gospodar!"
Šećer veli: "Jedi me"
Na zelucev kvar
Kad se lakom prejedeš
"Ja sam gospodar!"
Ja šećeru govorim:
"Ti si lepa stvar,
Al ješću te pomalo
Ja sam gospodar!"
Ja te mogu baciti
Makar da si dar
Ja imadem razuma
"Ja sam gospodar!"
U prastaro vreme
tako šala gudi
miševi su bili
bezazleni, ludi.
Mačka ih pozove
na slatka semenja,
a oni joj dodju
puni poverenja.
Trpeza je puna,
sve je izabrano jelo,
a mačka je sela
baš u gornje čelo.
Pa očima svetlim
meri svoje goste,
misli kog će prvo
a koga će posle.
