Jedna lepa, blaga reč
pre će ganut srca tvrda,
učiniće više nego
ceo rečnik, pun pogrda.
"Pa kako ste, prijo,
Moja draga koko?"
"Evo ve te, lijo,
Dižem se visoko."
"A gde su vam manji,
Tako mili meni?"
"Ne brin te se za nj'
Dobro su skriveni."
"Htela bi videt samo
Jesu l' ćudi mirne
A mi se već znamo,
Hulja ko ih dirne!"
"Ta baš zato, teto,
Što se dobro znamo,
Pravilo nam sveto
Da se pričuvamo."
Lupež
Ćuti, zeljo, ćuti,
Na me se ne ljuti!
Dono sam ti krasnu
Kobasicu masnu.
Pas
Ne bih, huljo, ja zaćuto
Da mi deset dadeš,
Jer ja vidim šta ti hoćeš,
Ti hoćeš da kradeš.
Verno pseto laje, laje
I lajati ne prestaje.
Ne treba mu kobasica,
Od lupeža dara,
Dužnost mu je čuvat kuću
I svog gospodara.
Ženio se mladi miš
u selu Salali
vodili su devojku,
mačka nisu zvali.
Mačak reko: "Čekajte
i gosta nezvana!"
U sonice uprego
četiri zekana.
Pa pojuri svatovski
po tom putu belom,
u paradi najvećoj,
s porodicom celom.
Ali neko poruči
mišu brzojavom
"Sakrijte se, svatovi,
ne šalte se glavom!"
Mačak stiže prekasno,
jer za časak tili
veseli su svatovi
svi u rupi bili.
"Mnogo ljeta" čulo se
sve do zore same,
iz mestanca sigurnog,
iz rupine tame.
Ja sam malo mače
što maukom plače,
ne zna samo šta će.
Stojim, stojim, stojim,
a nešto se bojim,
da ne skoči otkud
kakav velik miš.
Mogo bi me tući,
za brkove vući.
Aratos ga bilo,
to mi nije milo.
Al da otkud vidim
mišićićka mala,
kom je mila šala,
s njime bi se moja šapa
apa- rapa- zdrapa,
rado poigrala.
