Naša mačka prošlog leta
Omacila tri mačeta.
Dva mačeta bela
Jedno mrko - sivo
A to mrko - sivo
Odviše je živo.
I to vam je mačak
S njuškom vrlo lepom
I s debelim repom.
Čas je ispod klupe
Njuška oko rupe.
Čas je na ognjištu
Čas je na bunjištu
Il' poskokne čilo
Čak na motovilo.
Sad u čizmu uđe,
Sad liže posuđe
U pozdar se sprti,
Pak se vrti, vrti
Čas u kabl viri,
Šapom vodu muti
Oh, njegova majka,
Svaki čas se ljuti
Tako teku noći,
Tako teku dani
Pa gle sada gde je -
Eno ga na grani!
Al' od dve sestre bele
Od druge su fele,
Uljudne i mirne,
Mudre i obzirne.
Neće ni da glede,
Na brata sa grane.
- Nije drukče, baš su fino vaspitane
Pogledajte našeg malog Đuricu,
od trske je napravio frulicu.
Svirao je lepo, sitno, šaljivo,
a magarac slušao ga pažljivo.
Đurka misli magarcu se prohtelo
pa bi i on da posvira veselo,
tu mu radost zakratiti ne htede,
pruži frulu, magarac je pojede!
A po tome zaključiti valjda smem
da magarac ne uživa ni u čem.
Magarac se ne zna lepše provesti,
on prezire što ne može pojesti.
Pogledajte našeg malog Djuricu,
Od trske je napravio vrulicu
Svirao je lepo, sitno, šaljivo,
I magarac slušao ga pažljivo.
Ćurka misli magarcu se prohtelo,
Pa bi i on da posvira veselo,
Tu mu radost zakratiti ne tede.
Pruži vrulu- magarac je pojede.
A po tome zaključiti valjda smem,
Da magarac ne uživa ni u čem
Magarac se ne zna lepše provesti,
On prezire što ne može pojesti.
Majka čita knjižicu, na krilu joj Anka
Sa desne joj Ljubica, a s leve Jovanka.
Deca pomno slušaju šta u knjizi piše, ni jedno se ne miče, čisto i ne diše.
Svršilo se.
"Boga mi, krasna je to bajka!"
- tako veli Ljubica, tako i Jovanka.
A šta veli Ancica, taj majušni nalep?
Ona majci prošapta: "Hajde još jedaled!"
Odviše je mala,
A da čitat zna
Od sviju pismena
Tek poznaje A.
To je pismo, juče,
Pokazao bata
Sva druga pismena
Woj su nepoznata.
Pa sad se u knjigu
Udubila sva
Usklikujuć često
"Evo, opet A!"
