Pogledajte amo,
Deco, sa svih strana,
Eto, to je naš čuveni
Junak od megdana.
U ruci mu koplje,
Kome nema para
(Ništa zato ako je
Oklagija stara).
O bedru mu sablja,
Ni njoj nema mane
(Slučajno je opasao
Sad sa desne strane).
Na glavi mu klobuk,
S njime paradira
(Na slici se ne vidi
Da je od papira).
I trumbetu ima
Kad treba da svira
(Dok ne stekne svoju četu
Sam se egzercira).
Na avanu stoji,
Na sve strane varda,
Ko ga pita, odgovara
"Ja sam avan - garda!"
Našo Jova kućicu,
Uvuko se pod krov,
Otud viri, vičući
"Sad sam ja Garov."
"Ko mi pridje, uješću ga"
Tako preti mali Jova.
Al se niko ne boji
Od novog Garova.
I ja imam kišobran,
Hvalio se Stepo
Pod njim nikad ne pokisnem
Kad je vreme lepo.
To još nisam dočekao
U životu svome,
Ta neću je trpeti,
Svisno bih pod njome.
Kućnome čuvaru,
Budnome stražaru,
Tako vernom psetu
Da brnjicu metu!
Ne mogu da lanem
Ni na sudbu kletu, --
Ima l` takve nevolje
Još gdegod na svetu!
Ala je ta mačka!
Ceo dan je grdim,
Al sad mi je došlo,
Da se već rasrdim!
Nosim je ovamo,
Nosim jeo onamo,
Pokažem joj knjigu
"Hajde da čitamo!"
U knjizi su slike
Ona i ne gledi
"Pa kad nećeš da čitaš,
A ti malo predi!"
Neće ni da prede
(A još kako ume).
Što god rečem čini se
Ko da ne razume.
Ogrnem joj ćebe,
Strese ga sa sebe
Ja joj pružim lutku,
Ona je ogrebe.
"Ako hoćeš, evo ti
Moj šeširić mali!"
Tek joj metnuh na glavu,
A ona ga svali.
