Listak uz listak šumica,
Alem uz alem krunica,
Cigla na ciglu palata
Rečca na rečcu zavada.
Klasak do klasa plodina
A čas za časom godina.
Kaplja po kaplja Morača
Zrno po zrno pogača.
Ukor na ukor sramota
dan po dan nesta života.
Tiho teku razne reke
Uz gradove i kraj sela,
A mutne su, krvave su,
Sobom nose mrtva tela.
Jedni leže licem gore,
Oči su im otvorene
A drugima – svejedno je
Oči dole oborene.
Oni jadni ka da šapću
Je l’ to bila Božja volja?
Oni drugi ka da kunu
Nije Božja, već đavolja!
Kad su reke moru stigle,
U more se hučno slile
Lešine se ukrstile,
U vrtlogu zagrlile.
More slano, isplakano
Dočeka ih čudnim zborom
More suza, njinih suza,
Dočeka ih sa prekorom.
Dve sestrice
Zdravo mlade
Udružice
Poso rade.
Jedna pere,
Sve se puši,
Druga stere
Da se suši.
Ne igraj se vatrom,
ne igraj se nožem,
to nije za igru!
Zato imaš lutku,
zato imaš loptu,
zato imaš čigru.
To je ona znala,
ipak je dirkala
očeve brijače.
Brijač nije šala,
posekla se mala,
pa sad, evo, plače.
Plačuć dodje majci,
a majka je dobra,
teši čedo svoje
"Prst ću vezat, ali
suze ne pomažu,
ni moje ni tvoje."
Žabac s svojom žabom
u gostima bili,
tu su mnogo jeli,
a bogme i pili.
Pojela je žaba
šeset i pet muva,
trbuh joj se napo,
ne može da duva.
Reče žaba žapcu
"Ja se, mužu, bojim,
neću moći kući
na nogama svojim."
Žabac odgovara
"Teško je i meni,
al moram pomoći
svojoj dragoj ženi."
Pa joj pridje bliže,
na ledja je diže
i odnese kući
malko posrćući.
