Evo toplih dana,
evo nam divote!
Oh, proleće slavno,
dočekali smo te!
Sunce nas ogreva,
nebo se osmeva,
došla nam je lasta,
i ševa nam peva.
Sestro, brate, od te,
evo sreće nove!
Hajdmo u poljanu,
priroda nas zove!
Živ, živ, živ!
Hvala bogu, ja sam jošte živ
Oprostite, molim lepo,
Ako sam vam štogod kriv,
Živ, živ, živ!
Živi bili i vi svi,
Što me niste gonili!
Zima većem prolazi,
Proleće nam dolazi,
Danas, sutra biće zima
Nama svima za ledjima.
Da ne nadjoh oko vaših kuća
Lepe sitne hrane,
Ja bih zimus provodio
Vrlo posne dane.
Možda bi mi želudac
O prazninu zapo,
A možda bih, sirotan,
Od gladi i skapo.
Jeste li vi to meni dali,
Il su dari sami pali.
To ne mogu da rasudim
Mojim mozgom malim.
Tek ja, evo, dodjoh,
Vama da zahvalim...
Nemojte me terati,
Ja ću vama pevati.
Ne baš kao slavuj,
Al bolje neg žabac,
Svako peva svojim glasom,
A vrabac je vrabac.
Sedela je bez brige
naša mala Mira,
ručala je lepo
iz svojeg tanjira.
Blizu naše Mirice,
tu se premetalo
veselo i čilo
jedno zeče malo.
Sve dok jedno za drugo
nisu ništa znali,
veseli su bili
ovi naši mali.
Al' kad spazi Mirica
zeku pored sebe,
sva se usplahiri,
srce joj zazebe.
A kad zeka opazi
ovo strašno dete,
potrese ga drhat
od glave do pete.
Mira bi da pobegne,
al' kuda i kome?
I zeca je stego strah
pa človi pred njome.
Uh, goleme nevolje!
Uh, goleme bede!
Izbečenim očima
jedno drugo glede.
E, gledaj je, molim te,
kolišna je mala!
Nemaš je šta videti,
manja je neg'' lala-
a već ti je u ruke
knjigu dočepala!
Čita l'' ona ozbiljno
il'' je samo šala?
Ja bih reko da čita,
iako je mala-
da ne čita dosad bi
na knjizi zaspala.
Evo, braca,
Pogledaj pajaca!
Mala hulja
Gle kako se ljulja.
Ti bi plako
Kad bi moro tako.
Ne bi znao -
možda bi i pao.
