Evo, draga dečice,
voća svakojaka
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!
To je samo na slici,
pa nam mira ne da
ono voće, pravo voće,
još lepše izgleda.
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!
Setimo se proleća,
njegovih cvetova
što nam cveće obećalo,
evo tih darova!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!
Sad imamo dovolje
voća svakojaka
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!
Hvalio se hvališa,
Jedan dečko mali,
Da on ume jahati
Kao husar pravi.
Sto je puta pokušo
U životu svome,
Jahao je na konju,
To jest drvenome.
"Sad bi smeo posesti
i Markova Šarca",
Al kad Šarca ne ima,
on će posest jarca.
A jarac je žmirkao,
Pa je mirno zasto,
Pustio je uzjahat
Da vidi husarstvo.
Nosio je hvališu
I tamo i amo
Hvališa se osvrto
Da li ga gledamo.
A kad jarac poskoči
Baš ko parip pravi,
Naš se husar spodobi
Razjaren po travi.
De pogodi, naš majune,
Šta ima u ruci?
Ako brzo ne pogodiš,
Ja ću dati kuci.
Neću, neću, jer za kucu
Nisu takve stvari
Ona voli samo mesa,
A za to ne mari.
Uzbrala sam sa drveta
Kod suseda Paje,
Ko se seti, ko pogodi,
Evo, njegova je!
Okruglo je kao lopta,
Miriše ko cveće.
Ko ne može da pogodi,
Dobiti je neće.
Ti sad misliš da je dunja,
Al se varaš ljuto
Zeleno je, rumeno je
Nije tako žuto.
A majun se sve migolji,
Kad će biti kraj
Najedared on se seti
Jabuka je - daj!
"Ala bih se ja vozila!"
Rekla mala Mica.
A Ica joj odgovori
"Pa evo kolica!"
Brže bolje posadi se
Mica na kolica.
Ali ko će da je vuče?
Pa naravno, Ica.
Al je nevešt bio Ica,
Izvrno kolica
Pa oboje mali
Usred blata pali.
Pali pa se digli
Ali puno srama
Hteli bi da ljagu
Speru suzicama.
I ne misle da se teše
Naravi su tvrde.
Okrenuli jednom drugom ledja,
Vole da se srde.
Istina je junak,
drži se ko stena.
I kad na nju zine hala,
i kad misliš da je pala,
pobeda je njena.
