Ako ste dokolni,
Pročitajte ovo
Stari patak ukraj bare
Držao je slovo.
Slušale ga žabe
Velike i male,
Slatke su mu reči
Jedva dočekale.
Govorio patak
o vrlini mira,
I da niko nikog
Ne treba da dira.
Svako ima prava
Da slobodno živi,
Niko ne sme tlačit one
Što mu nisu krivi.
Sloga, mir i ljubav
Blagoslov je pravi,
Zato neka niko
Nikoga ne gnjavi.
Slušale se žabe
Ovo krasno slovo,
Kad patak ućuta,
Desilo se ovo
Jedan žabac mali
Pobliže je stao
A patak ga zgrabi,
Pa ga progutao.
Iz ovog se nešto
i naučit dade
Hulje lepo zbore,
Al nitkovski rade.
Dobro jutro, strina Soko!
Dobro došli, gospon Djoko!
"Kako, kako?"
Sve polako
Sirotinja raja.
"A imate l jaja?"
Toga ima dosta.
"A mi stekli gosta."
E pa neka, neka
A je l iz daleka?
"Iz Gospodjinaca
No pošto su jajca?"
Dva novčića jaje,
Tako se prodaje.
"O, ala ste skupi,
Ko će to da kupi!"
E drukčije nije.
"Dajte jeftinije!"
O, idite samo,
Al da se ne cenkamo
Tri novčića par,
Pa gotov pazar.
"Hajde, kad velite."
A kolko zelite?"
"Deset biće dosta
Za nas i za gosta."
Al da vam se mati
I seste ne stide,
Zato ću vam dati
Još i jedno pride.
Nežnom rukom dotiči se cveta
kom se boja pod rosom preliva,
za čas tili od naglosti tvoje
spašće s njega prašnasta kadiva
satro si mu krasotu s nedara,
a što osta, to je žalost preka...
Oh, lasno je počiniti kvara,
al' je teško posle naći leka.
Divna krila vidiš u leptira
koji leti po zelenom lugu,
gledajući oči ti se slade
ko da vidiš u blizini dugu.
Zgrabiš li ga, nestaće mu šara,
prekin'o si mlađana mu veka...
Oh, lasno je počiniti kvara,
al' je teško posle naći leka.
Slavuj poje u brsnome žbunu,
ti ga slušaš, u pesmi uživaš,
štuj mu sreću i slobodu dragu,
zanemeće ako ga povijaš.
Savest će te ljuto da pokara,
navuk'o si kletvu na sebeka...
Oh, lasno je počiniti kvara,
al' je teško posle naći leka.
Evo kako j' Peca
Mal' ne rekoh, strado
Upeco je šarana
Većeg no što s' nado
Rado bi ga izvuko
Ali nije lako
Povuci, potegni
Ne ide nikako
Tu sad nema premišljanja
Ni duga, ni mnoga
Jerbo jedno mora biti
Od ovoga troga
Il' će Peca šarana
U torbu izvući
Il0 će vrpca tanana
Na pecaljku pući
Il' će šaran trgnuti
Ume riba glupa
I Peca će strmeknut
Da se malo kupa.
Najmudrije bilo bi
Sa praktične strane
Da se Peca rasrdi
Pa šarana mane.
Verni Karo nema mira,
po vas dan ga egzercira
gospodar.
Bičem maše, grdi, psuje,
i tako mu komanduje
svaki dan.
Posle razne muke mnoge
Karo mora na dve noge
stajat' prav.
Bačen rubac mora naći
dignut prutić: hajd preskači!
A sad laj!
Pokrije mu glavu kapom,
a on mora brojit' štapom
kol'ko j' star.
Zatim mora opet stati
i na nosu podržati
zalogaj.
Donde ne sme ni da mikne
dok mu Pera ne dovikne
Karo, ham!
Šta će sada? Još ne susta,
već mu meće bič u usta
drži to!
Upregne ga u kolica:
sad si konjic lastavica,
vuci, de!
Pero, Pero, huljo mala,
ne valja ti takva šala
s psetom tim.
Što je mnogo, to je mnogo,
sad bi većem prestat mogo,
pa me čuj
Ko god druge kinjit' voli,
dočekaće sam što boli
makar kad!
